Ja imam 12 godina i za tih 12 godina nisam video cudnije, ruznije, ni smesnije bice.
Ali, da krenem s pricom od pocetka. Tog jutra probudio sam se i onako nerasanjen cuo svoju mamu kako prica o odlasku u Zajecar. Dosla je u moju sobu i pitala me hocu li i ja sa njom i tatom. Malo duze mi je trebalo da se spremim i doruckujem, ali smo na kraju nekako krenuli.
„Milione“ prodavnica smo obisli, a onda, umorni, seli u kafic, na kafu i sladoled. U jednom trenutku, sa svoje desne strane, ugledao sam nesto od cega sam hteo da „umrem“ od smeha. Pored zida, sedela je jedna brkata baba. HI, HI,HI vi nemate pojma kolike je brkove imala. A onda mi je palo na pamet kako se moja mama zali kad joj izadje samo jedna dlacica iznad usta. Vratio sam se za sto i ispricao roditeljima kako je izgledala ta brkata bakica. Onda je ona zavrsila sa jelom i krenula. Dok je prolazila pored naseg stola, video sam malo sladoleda na njenim brkovima i smucile su mi se sve tri kugle, koje sam smazao na brzinu.
Posli smo za Bor i pricali o raznim drugim temama, ali je meni brkata bakica ostala u glavi sve do kuce. Steta sto nemam sliku da vam pokazem.
Tog jutra bilo je toplije nego pre. Ustao sam i umio se, onda spremio dorucak i uzinu,sipao vodu u flasu i sve zajedno stavio u svoj skolski ranac. Stavio sam kacket na glavu obuo patike i krenuo na putovanje.Bio sam neodlucan, ali na kraju sam odlucio da ce drzava u koju idem biti Texas.
Bez ikakvog prevoza krenuo sam polako razmisljajuci sta cu prvo da uradim kada stignem u drzavu „mojih snova“.
I onda se cela sitacija preokrenula pozadina nije vise bila grad nego pregledna pustinja sa par kaktusa.
Isao sam tako polako kroz pustinju,i onako kao u crtanim filmovima kretao sam se sve sporije i sporije,misleci da li cu uopste stici u Texas, ali nisam se predao i nastavio sam dalje. Sunce je peklo,a na nebu su se cule ptice,a ja sam negde izgubljen na pesku i onda kao i za pustinju opet se pozadina promenila ali sada sam se naso kod neke reke koja je blizu Texasa stao sam i popio malo vode pa nastavio svoj put, polako je poceo da pada mrak pa sam lego kod nekog drveta i zaspao Sutradan sam nastavio put i konacno stigao u Texas i pred samom kapiom sam cuo neku cudnu muziku koja je bivala sve jaca i jaca dok nakraju nisam shvatio da mi zvoni telefon i da je 7:10 i da treba da krenem u skolu,ali ipak ni to putovanje do Texasa nije tako zanimljivo kao sto je zanimljivo podeliti jedan dan sa svoljim dragim prijateljima u skoli.
Na dan zaljubljenih 14. februara 2004. godine proslavljeni engleski kuvar dvadesetogodisnji Dzejmi Oliver odlucio je da za svoju suprugu Dzulz,umesto poklona pripremi romanticnu veceru.Ali,dok je to radio opekao se vrelim uljem na vise mesta na telu.Kako je tako nesto moglo da se desi tako vestom kuvaru?U nameri da veceru ucini romanticnijom,zaljudljeni Dzejmi na sebi je imao samo kecelju! I nijedan drugi komadic odece…
Zenkica baseta po imenu Lola jedne veceri prosto vise nije mogla da odoli svetlucavim kamencicima koje su gazdarica Dzoj Kilner, vlasnica juvelirske radnje u kaliforniskom gradu Santa Kruzu, i njen pomocnik Pol,onoliko puta pre toga,nakon zatvaranja, iz staklenih prodajnih vitrina premestali u sef radnje.
Lola je skocila i sa posluzavnika sa sjajnim kamencicima zgrabila kutijicu u kojoj se nalazio dijamant vredan 1800 dolara.Dalje se sve odvijalo filmoskom brzinom:Lola mlecnim zubima lomi kutijicu,kutijica puca,krhotine padaju ali ne i kamencic koji Lola nekoliko trenutaka iznenadjeno prevrce po ustima ali ga na kraju ipak proguta.
Nepodopstina i nebi bila tako strasna da je Lola „iznedrila“ kamen.Ali nije.Stavise,ni na Lolinom rengenskom snimku ni traga ni glasa od dijamanta.Prema prici veterinara dijamant se zaglavio u Lolinim crevima.A Lola je dijamant progutala krajem maja.Njene gazde Dzoj i Dag kazu da su odavno digli ruke od svakodnevnog zagledanja u svaku kucinu kaku.Bilo pa proslo,ako bi to tako moglo da se kaze.Sobzirom da se dijamant zaglavio.
Vratio sam se za sto i ispricao roditeljima kako je izgledala ta brkata bakica. Onda je ona zavrsila sa jelom i krenula. Dok je prolazila pored naseg stola, video sam malo sladoleda na njenim brkovima i smucile su mi se sve tri kugle, koje sam smazao na brzinu.
Isao sam tako polako kroz pustinju,i onako kao u crtanim filmovima kretao sam se sve sporije i sporije,misleci da li cu uopste stici u Texas, ali nisam se predao i nastavio sam dalje. Sunce je peklo,a na nebu su se cule ptice,a ja sam negde izgubljen na pesku i onda kao i za pustinju opet se pozadina promenila ali sada sam se naso kod neke reke koja je blizu Texasa stao sam i popio malo vode pa nastavio svoj put, polako je poceo da pada mrak pa sam lego kod nekog drveta i zaspao Sutradan sam nastavio put i konacno stigao u Texas i pred samom kapiom sam cuo neku cudnu muziku koja je bivala sve jaca i jaca dok nakraju nisam shvatio da mi zvoni telefon i da je 7:10 i da treba da krenem u skolu,ali ipak ni to putovanje do Texasa nije tako zanimljivo kao sto je zanimljivo podeliti jedan dan sa svoljim dragim prijateljima u skoli.
