Loooooooodilooo!!!

Ima evo par dana kako me je uhvatilo neko ludilo. Sve mi se po glavi mute neke glupe slike,stalno lutam po  mislima i ne razmisljam sta pricam. Mama me opominje da lepo razgovaram telefonom i da razmisljam o tome sta pricam… Samo nesto brbljam i kad me slusaju i kad me ne slusaju,padam sa kreveta,mnogo sam se izbezobrazio…Uopste ne rasmisljam,a pravo da vam kazem i ne trudim se.Ceo dan slusam jednu istu pesmu, non stop sam na internetu itd. Stalno sam izmoren i umoran, a mrzi me da spavam,u skoli(koja se zavrsila JEE!)samo se svadjam sa drugovima,stomak mi iz dana u dan raste i ne idem na treninge.Neko me pozdravi na ulici,a  ja ga gledam ko da ga prvi put vidim( ko sto se desilo sa Ivanom) i  tako dalje. Necu vise da pisem jer sam nepismen,a  to mi i roditelji kazu i stalno me opominju da pazim  da ne lupam gluposti na blogu. Ljudi ja sad idem jer stvarno mi je mozak stao i ne mogu da pisem vise.

Izlozba pasa u Zajecaru

Malo kasnim ,ali sam sad naucio da sklapam slike i muziku i tako napravio ovaj snimak. Bilo je to u Zajecaru, bilo je puno prelepih pasa,a  moji ljubimci su ovi crni i bradati snauceri. Nisam mogao da odolim, a da se ne slikam pored njih( na ovoj slici se ne mrstim nego me je sunce obasjalo pa nista nisam video) evo pogledajte kako to izgleda.

Sto bi DEDA rekao:“ Ljubav,muzika i sve nesto lepo“.

Cas Haley – Walking on the Moon

Sta da kazem, odslusajte i uzivajte u prelepoj pesmi.

LUKA

Jako mi je drago sto sam nasao ovu pesmu.

Ona ima jako lepe reci, a ime pesme je LUKA kao i moje. Saslusajte je veoma je lepa.

Putovanje u Texas

Tog  jutra bilo je toplije nego pre. Ustao sam i umio se, onda spremio dorucak i uzinu,sipao vodu u flasu i sve zajedno stavio u svoj skolski ranac. Stavio sam kacket na glavu obuo patike i krenuo na putovanje.Bio sam neodlucan, ali na kraju sam odlucio da ce drzava u koju idem biti Texas.
Bez ikakvog prevoza krenuo sam polako razmisljajuci sta cu prvo da uradim kada stignem u drzavu „mojih snova“.
I onda se cela sitacija preokrenula pozadina nije vise bila grad nego pregledna pustinja sa par kaktusa.

Isao sam tako polako kroz pustinju,i onako kao u crtanim filmovima kretao sam  se  sve sporije i sporije,misleci  da li cu uopste stici u Texas, ali nisam se predao i  nastavio sam dalje. Sunce je peklo,a na nebu su se cule ptice,a ja sam negde izgubljen na pesku i onda kao i za pustinju opet se pozadina promenila ali sada sam se naso kod neke reke koja je blizu Texasa stao sam i popio malo vode pa nastavio svoj put, polako je poceo da pada mrak pa sam lego kod nekog drveta i zaspao Sutradan sam nastavio put i konacno stigao u Texas i pred samom kapiom sam cuo neku cudnu muziku koja je bivala sve jaca i jaca dok nakraju nisam shvatio da mi zvoni telefon i da je 7:10 i da treba da krenem u skolu,ali ipak ni to putovanje do Texasa nije tako zanimljivo kao sto je zanimljivo podeliti jedan dan sa svoljim dragim prijateljima u skoli.